Медијана, предграђе античког Ниша

Вила са перистилом Терме Нимфеј Хореум Водоторањ Тврђава Вила са конхама Вила са оградним зидом Вила Вила са централним коридором Хореум 2 Сакрални објекат Сакрални објекат Vicus Некропола

Резиденција римских царева – Медијана је подизана на равном терену, на простору који захвата преко 40 хектара, на високој обали мало даље од реке, у подножју јужних брегова који оивичавају нишку котлину, у близини извора термалних вода. Једна улица у смеру исток-запад водила је уз јужну страну виле са перистилом и житнице удаљене од ње стотинак метара. Из ове улице био је могућ прилаз колима до објеката. Средишњи простор заузимала је вила са перистилом, нимфејом и термама; западно од ње је житница, а нешто северније пространа зграда са октогоналном и кружном просторијом. Јужно од виле су остаци водоторња, док су у међупростору регистровани трагови више вила и привредних објеката. Карактеристично је да се луксузне грађевине од тврдог материјала са стубовима, декорисане мермерним облогама, мозаицима и фрескама, концентришу углавном око централне виле са перистилом, док су привредни објекти смештени од житнице на запад, према Наису.

Медијана је била царско имање у предграђу античког Ниша – Наисуса – са раскошком резиденцијом и високо организованом економијом.

Крајем III и почетком IV века почиње рездобље тетрархије – четворовлашћа када су неки од царева рођених на просторима данашње Србије, владали огромним Царством чије су се границе протезале од Британских острва до Мале Азије, од Дунава, Рајне и Мајне до Северне Африке. Максимилијан Херкулије, Констанције Хлор, Галерије, Лициније и Константин Велики у неколико деценија своје владавине, учинили су свој завичај средиштем Империје и саградили у њему градове, палате, виле и друге грађевине равне онима у дотадашњим центрима античког света. Неке од ових грађевина добро су познате, друге се тек сада откривају, а не мали број чека будуће истраживаче.

Конастантин Велики (280.-337.г.н.е) рођен је у Нишу. Одрастао је и васпитаван у њему. Мајка Хелена била је скромног порекла. Његов отац Флавиус Валеријус Константијус Хлорус, утемељивач династије, водио је порекло од Илирика. Константин Велики је управљао Римском царством од 306.-337. године. Успео је да консолидује границе царства и среди унутрашње прилике у војсци и администрацији. 313. године Миланским едиктом признао је хришћанство као државну религију.

Пренео је престоницу на исток у Константинопољ 330. године и поставио темеље новом византијском царству. Као цар, Константин се одужио свом родном граду изградивши раскошну резиденцију у луксузном предграђу античког Ниша – Медијана. Константин је често боравио у њој и ту завршавао државничке послове. Историјски списи сведоче о законима из 315. 319. 324. и 334. године, потписаним у Наису. Имао је два сина Констанција и Констанса који су наставили очеву традицију.

После смрти Константина 337.г. у Наису и даље бораве цареви, задржавајући се ту приликом дугих путовања и припремајући се за борбу са супарницима. Тако у зиму 340.г. у Наису бораве Константинови синови Констанције и Констанс, који овде потписују један едикт. Нешто касније исте године ту је само Констанс.

Године 350. према Хијеронимовој хроници, заповедник подунавске војске Ветраније проглашен је за цара у Сирнијуму, а исте је године у Наису, пред Констанцијем, положио инсигније царске власти. Ова збивања, карактеристична за раздобље војничких царева, када је судбина Царства решавана далеко од престонице, на бојиштима, уз присуство војске, узбуђивала су савременике и истицала у први план области и градове у којима су се ти догађаји одигравали. Тако је у походу против Констанција у Наису, крајем 361.г. боравио отпадник Јулијан. У току два месеца боравка Јулијан је из Наиса упућивао дуге посланице Сенату, Атињанима, Коринћанима и другима тражећи међу њима своје присталице. У Наису 364.г борави Валентијан и ту издаје више царских едикта. Према податку из Олимпиодорових одломака, Наис је био родно место још једног римског цара Констанција III (425.г.), мужа Гале Плацидије, оца Валентијана III.

За боравак царева у Медијани био је потребан велики персонал, као и бројни службеници надлежни за спровођење царских рескрипата који су одавде издавани. Са друге стране, треба имати на уму да је у Наису, током читавог четвртог века посведочено и константно присуство високих државних чиновника. Овде је постојала фабрика за израду војне опреме, а упоредо са њом финкционисала је радионица – officina – за израду предмета од племенитог метала. Сребрни тањири и предмети су носили најчешће официјалну поруку: 317.г. ковани су у част Лицинијевих деценалија и носе натпис актуелне садржине “Licini imperatore semper vincas” тј. “Лициније императоре да увек побеђујеш”; 321-322.г. у част жељене десетогодишњице, decennalia suscepta Константинових синова, Криспа и Константина млађег, један тањир искован је поводом тријумфа Констанција II, вероватно 358.г., а истој групи припада сребрни тањир у благу закопаном 351-361.г. са медаљама и новцем у Кајзераугсту у Швајцарској. Посебну важност има слитак од злата из места Фелдиоара у Трансилванији искован 379.г., који осим жига нишке радионице и представе градске заштитнице – Tyhe, носи рељефне бисте тројце царева, Грацијана, Теодосија I и Валентијана II.

Вила са перистилом заузимала је централни положај на Медијани. Смештена у равници, вила је захватала 6.000м2 (98,6х63м), а укључивала је терме на западној и један мањи нимфеј на источној страни. Подужном осом вила се пружа у смеру север-југ. Читав северни тракт објекта био је грејан испод пода централне просторије.

Вила је раскошно декорисана о чему сведоче стубови, базе и капители од мермера, различитих размера, рељефи на капителима пиластара и парапетним плочама, остаци зидне облоге од разнобојног, скупоценог мермера, фреске и друго. Добро су сачувани подови у мозаику који су прекривали читав трем перистила (око 450м2) и дворану за аудијенције. Мозаици у трему су геометријски. Фигурални мозаици смештени су на улазу у дворану за аудијенције. Средишњи део дворане покривен је широким четвороугаоним пољем са геометријским шарама живих боја.

• • А – улаз и вилу
  • B – пространи трем перистила ширине три метра, оивичава унутрашње двориште (62,2х35,4м) низом стубова од белог мермера
  • C – просторије подједнаких размера
  • D – просторија дужине 18,6 и ширине 11,6 метара
  • E – наглашен подијум уздигнут три степеника
  • F – просторије
  • G – источно од дворане за аудијенције смештен је мањи нимфеј чије везе са околиним просторијама засада остају

непознате. Центрани део ове грађевине чини шестоугаоник (страница 3-3,2м) у чијем је центру фонтана, такође рађена у облику шестоугаоника. Оловна цев чији је извод видљив у средишту фонтане снабдевала је водом овај простор. Око шестоугаоника нижу се мање просторије чију једну страну чини полигон шестоугаоника. Под у Нимфеју покривен је мозаиком. Шири спољни оквир централног шестоугаоника испуњавају стилизовани цветови лотоса наизменично окренути, а са унутрашње стране наглашени троструком бордуром. Бочне просторије око шестоугаоника такође су украшене мозаиком.

Терме – купатило, смештено је северозападно од виле са перистилом и вероватно је било повезано са њом. Улаз у купатило је са јужне стране. Медијанске терме служиле су власницима виле који су до њих долазили директно из својих одаја. Ходник је декорисан подним мозаиком истог квалитета као у перистилу. Вестибул и аподитеријум су поплочани опеком, а средишња просторија била је поплочана белом опеком, а делом мозаиком од крупнијих плочица беле боје.

• 1,2 – улаз у купатило
• 3 – свлачионица
• 4 – просторија за вежбање
• 5 – топле каде
• 5а – просторија за знојење
• 6 – хладно купатило
• 7,8 – просторије које нису грејане
• 9 – ложиште